|
Članovi ansambla Rabađije(1981.) :
Martin Bogdan 1.violina,
Josip Posavec 2.violina ,
Antun Rabađija cimbule vokal, Stjepan Franjić bugarija ,
Vinko Janković bas vokal |
|
"Antun Rabađija, rođen u Kalinovcu
1918. godine, bio je svirač cimbula. Udarao je sitnim
batićima po njihovim žicama punih 60 godina
Djetinjstvo je proveo na Kalinovečkim
Peskima. Otac mu se zvao Ignac, a majka Elizabeta.
Prvu poduku o sviranju cimbula dobio je gotovo slučajno od starijeg
imenjaka Antuna Lončarića iz Draganca koji je u to
vrijeme svirao u znamenitim ‹Lackovićima› iz Đurđevca.
Lončarić se vraćao s neke svadbe, a mladac Rabađija
zatekao se na ulici. Njegov je otac ranije bio kupio
neke stare cimbule za vlastito veselje, a Lončarić je to
vjerojatno negdje dočuo. Uostalom i tada se, baš kao i
danas znalo sve o svima. Tajne se nisu dugo mogle
čuvati.- "Imel sem 15 godin, a cimbule 8 i pol kil.
Otišel sem k tomu Lončariću i bil pri njem osem dana. Za
teh osem dan ja se nafčil igrati. Joča neje znal gd sem
ja teh osem dan. Pogodili svate i ajt igrat vu svate. Ja
velim: čim dojdemu f hižu počnite mam igrati, jer drugač
bom ja dobil batine od mojega jape. Jako se je srdil na
me. I tak je bilo – mi se mam hapili svirati. Al sem ja
donesel i pet litri vina japi pak sem ga malo
zdobrovolil. Otišli mi igrat svate dva dana. Za dva dana
zaradili 200 dinara. Ja sem mam japi vrnul 150 dinara,
on je bil iznenađen. Mam je videl da je to dober posel.
I tak sem ja krenol i sviral par godin dok neje došlo
vreme za vojsko. Otišel, odslužil, vrnul sem se i tak
jenoga dana ležim pod orehom i najempot čujem bajza. To
je bil Lengerov bajs. Lenger je zapel v njegve žice.
Dojde k meni – digni se Anton idemo igrat! Ja z vama ne
znam svirati, velim ja njemu. Nabrkali so me. Ne baš ni
bilo teško. Ja velim, treba cimbule naštimati prema
vašem instrumentom. Nega ve čas, več ga bomo štimali, ve
je nogometna utakmica. Bila je to prva nogometna
utakmica v Kalinovcu posle rata, 1948. godine. Treba
svirati pred narodom. Ja neću zeti kaparu 500 dinara.
Probali mi pri meni. Ide. Ja zel kaparu 500 dinara i
igrali mi celo noć. Onda smo igrali svate v domu v
Kalinovcu. I dalje skupa 33 godine. Sviral sem 60 godin.
Nikoga nesem nafčil svirati. Nesem znal note.
Svirali
smo ‹Ustani bane› usred Beograda 1969. Je bilo je to v
Beogradu."
U spomenutom kalinovečkom sastavu svirali su:
Vinko Janković – kontra-bas, Antun Rabađija – cimbule,
Ivan Belobrk Spika – bugariju, Martin Bogdan – prvu
violinu i Josip Posavec Pernatačka – drugu violinu.
Postigli su zapažene rezultate. Svirali su na
međunarodnim smotrama folklora u Zagrebu, na Đakovačkim
vezovima, Vinkovačkim jesenima, na Picokijadama…
Bilo je
svatova i zabava. Pjesme, smijeha i suza. Baš kao u
svakom romanu." |
